Novi rezultati popisa iz 2023. godine donose jasniju sliku o promenama u etničkoj strukturi Crne Gore. U odnosu na poslednji popis iz 2011. godine, primećuje se rast broja Srba i njihovo jačanje u severnim opštinama, dok Crnogorci ostaju najveća etnička grupa, ali sa nešto manjim procentom. Istovremeno, Bošnjaci i Albanci zadržavaju ključne pozicije u svojim tradicionalnim uporištima, ali se demografski trendovi menjaju.

Rast broja Srba – Sever kao političko i demografsko uporište

Podaci iz 2023. pokazuju da Srbi sada čine 32,93 odsto stanovništva, odnosno 205.370 ljudi, što predstavlja blagi porast u odnosu na popis iz 2011. godine, kada je njihov udeo iznosio 28,7 odsto. Sever zemlje se profilisao kao srpsko uporište, sa izrazitom većinom u nekoliko opština, dok Herceg Novi ostaje tradicionalno srpsko uporište na primorju. U mnogim opštinama je primetan dodatni rast broja Srba u odnosu na prethodni popis, kao na primer u sledećim opštinama:

– Pljevlja: 66,4 odsto (osetan porast u odnosu na 57,1 odsto 2011.)
– Andrijevica 67,5 odsto (61, 8 odsto 2011.)
– Berane: 59,9 odsto (42, 9 odsto 2011.)
– Herceg Novi: 48,3 odsto (48 odsto 2011.)

Jačanje srpskog identiteta u ovim krajevima prati i političke tendencije koje reflektuju bliskost severnih opština sa Srbijom. Takođe, povećana je prisutnost Srba na primorju, naročito u Herceg Novom i Tivtu, gde je primećen rast u poređenju sa 2011. godinom.

Crnogorci ostaju najveća etnička grupa, ali sa padom procenta

Crnogorci su i dalje najbrojniji, sa 41,1 odsto od ukupnog broja stanovnika (256.436 ljudi), ali njihov udeo pokazuje pad u odnosu na 2011. godinu, kada je iznosio 45%. Ovaj pad delimično je rezultat jačanja srpskog identiteta, kao i promena migracionih tokova. Ipak, Crnogorci zadržavaju većinu u većini centralnih opština:

– Cetinje 91 odsto (blagi pad)

– Nikšić  59,4 odsto Crnogoraca,  Srba 33,9 odsto
– Podgorica: Crnogorci 50,8 odsto, Srbi 29,4 odsto (u odnosu na 2011. godinu iz sastava Podgorice je izdvojena većinski srpska Zeta )
– Danilovgrad Crnogorci 53,4 odsto, Srbi 35,1 odsto 

Očekivano, Podgorica ostaje etnički raznovrsna, ali Crnogorci i dalje imaju većinu, dok Srbi čine skoro trećinu populacije glavnog grada i pored toga što je iz sastava Podgorice izdvojena Zeta u kojoj su Srbi i prosrpski građani većina, ali i većinski albanski Tuzi, u kojima takođe ima nešto malo Srba koji više ne pripadaju Podgorici.

Bošnjaci i Albanci – Stabilni, ali suočeni sa demografskim promenama

– Bošnjaci koji sada čine 9,4 odsto stanovništva (58.956 ljudi), i dalje su ključna zajednica na severoistoku zemlje. Njihova dominacija je u nekim opštinama ostala neupitna, dok su u nekim drugim, u kojima nisu većina zadržali respektabilan broj. U Bijelom Polju ih ima 31,85 odsto, što ako bismo sabrali sa 7,54 odsto onih koji su se nacionalno izjasnili kao Muslimani, došli bismo do cifre od skoro 40 odsto muslimansko-bošnjačkog korpusa. Njihova dominacija u Plavu (65,6 odsto) ostala je nepromenjena u odnosu na prethodni popis. Međutim, beleži se blagi pad njihovog udela u opštini Gusinje (57,1 odsto), gde sada Albanci imaju značajan udeo (34,3 odsto).

Albanci i dalje drže izrazitu većinu u Ulcinju, kao i u Tuzima, gde su najjača manjina Crnogorci, a Srba ima manje od dva odsto. Ovi krajevi i dalje odražavaju snažnu etničku posebnost i kulturnu i versku raznolikost.

Poređenje sa popisom 2011. i ključni trendovi

U poređenju sa popisom iz 2011. godine, primećuju se sledeći trendovi:

– Porast broja Srba – Snažnije prisustvo u severnim opštinama i na primorju.
– Pad broja Crnogoraca – Posebno u urbanim sredinama poput Podgorice i Nikšića.
– Stabilna prisutnost Bošnjaka i Albanaca , uz blage promene u Gusinju i Tuzima.
– Multietnički karakter Crne Gore ostaje prisutan, ali s izraženijim regionalnim razlikama.

Političke implikacije i očekivanja

Rast broja Srba mogao bi dodatno uticati na političku dinamiku u Crnoj Gori, posebno u svetlu odnosa sa Srbijom i unutrašnjih političkih sukoba oko identiteta i suvereniteta. S druge strane, pad broja Crnogoraca može ojačati struje koje se zalažu za očuvanje crnogorskog identiteta i kulture, te dodatno zaoštriti njihov stav prema srpskom korpusu i jačati konfrontirajući narativ.

Mnogi akteri poput Marka Milačića, Vladislava Dajkovića, Dragoslava Šćekića, Bogdana Božovića, Slađane Kaluđerović, Andrije Mandića, Milana Kneževića itd. oglasili su se povodom rezultata popisa i uglavnom su složni da je vreme da se i institucionalno i konstitutivno uvaži realnost rezultata Popisa i da srpski jezik postane službeni jezik, a da Srbi konačno dobiju sva prava i da ne budu više nikad diskriminisani.

Analitičar Uroš Nikolić: Vreme je da srpski jezik postane službeni i da se prekine sa praksom kakva ne postoji nigde na svetu

Povodom objavljenih zvaničnih rezultata Popisa, svoj osvrt i komentar za naš portal dao je politikolog i analitičar Uroš Nikolić, koji veoma dugo prati političke prilike u Crnoj Gori.

Foto: Printskrin Kurir TV

– Rezultatom Popisa u Crnoj Gori svi su pomalo zadovoljni i nezadovoljni, a dodatnu nervozu, pa i sumnju, je unelo neopravdano otezanje sa objavom najvažnijih rezultata – onih o etničkoj i jezičkoj strukturi u zemlji. Iako smo svi mi možda očekivali još veći porast broja Srba, a pogotovo onih koji govore srpskim jezikom, ne može se reći ni da su ovi rezultati loši po srpski korpus, naprotiv. Broj Srba je osetno porastao u odnosu na 2011. godinu, a čak je i procentualno i u apsolutnom broju nadmašio i rezultat iz 2003. godine koji je sve do sada bio najbolji rezultat po našu srpsku stvar, još od kraja Drugog svetskog rata. Razlika između nacionalnih Crnogoraca i Srba je prepolovljena u odnosu na prethodni Popis, a i u jezičkom smislu srpski jezik je blago porastao, dok je tzv. crnogorski jezik u padu. Nažalost, broj govornika srpskog jezika nije uspeo da premaši 50 odsto, što je rezultat strašnog antisrpskog pritiska DPS između 2003. i 2011., pa je već tada to dalo drastične rezultate na tadašnjem Popisu. Ipak, srpski jezik je porastao, tzv. crnogorski je opao, i srpski jezik je ubedljivo pojedinačno najzastupljeniji po broju goovrnika. Pokazalo se da je srpska priča u Crnoj Gori itekako živa i žilava i da nisu uspeli da je unište ni DPS ni njihovi međunarodni patroni, navodi Nikolić i dodaje:

– Na osnovu razlike u nacionalnim i jezičkim rezultatima, jasno je da postoji još uvek određeni procenat dualizma, odnosno Crnogorci koji govore srpskim jezikom, a još više bi se to videlo kada bismo imali prilike da znamo odnos između vernika SPC i NVO tzv. CPC. U verskoj rubrici imali smo samo kategoriju pravoslavni kao opciju, kojih ima preko 71 odsto, a gotovo sa sigurnošću možemo reći da među tim procentom je udeo tzv. vernika NVO CPC u obe njihove varijante (Dedeićevoj i Bojovićevoj) ne veći od deset odsto, a cifra od desetak odsto i jeste okvirno maksimalan broj antisrpski i komitski opredeljenih Crnogoraca, ili bolje je reći Milogoraca, dok određeni deo interesno i iz kriminalnih a ne toliko ideoloških razloga, i dalje gura tu ekstremisitčku priču, kao i određen broj ljudi iz neznanja, neprosvećenosti, zbog manipulacije i straha. Kada sagledamo rezultate raznih izbora u proteklih nekoliko godina i rezultate ovog Popisa, možemo reći da je jaka većina u pravoslavnom korpusu prosrpski opredeljena, a na nivou čitave Crne Gore oko polovine celokupnog stanovništva države je prosrpski opredeljeno. Kao što je nemoguće uništiti srpstvo u Crnoj Gori, nemoguće je i poništiti potpuno i tu independističku struju i obe su se donekle pokazale žilavim i kao deo realnosti komplikovane Crne Gore, koja još ima i značajne druge nacionalne manjine. Kada su pokušali pre demokratskih promena da unište SPC u Crnoj Gori, po zloglasnom ukrajinskom modelu, postojala je opasnost od sukoba. Upravo je ta zemlja-uzor Milogorcima, Ukrajina, primer kako ne treba raspirivati mržnju i sukobe, jer to na kraju svima donosi samo nesreću, pa umesto da teži Ukrajini Crna Gora treba da se ugleda na Švajcarsku koja uvažava sve jezičke grupe, ili Austriju, koja ima svoju posebnost i državnost, ali ne negira svoju istoriju i ne izmišlja da je nešto što nije i nikada nije bila, niti svoj identitet vidi u mržnji prema susedu s kojim deli dosta zajedničke sitorije, kulture i naposletku i jezik  – kaže Nikolić.

– Iako je procedura promene Ustava Crne Gore jako teška, jer je reč o tzv. tvrdom Ustavu, vreme je da se nakon ovih rezultata konačno prekine sa praksom kakva ne postoji ni u jednoj zemlji na svetu, a to je da je službeni jezik i povlašćen tzv. crnogorski, iako je manjinski u odnosu na jezik koji nema taj status. Sada je jasno da zvanično broj govornika srpskog jezika je za skoro deset odsto veći od broja govornika tzv. crnogorskog, pa zaista treba apelovati na sve međuanrodne institucije da se ova nesvakidašnja situacija reši, tako što bi jezik kojim govori ubedljiva većina građana Crne Gore imao barem jednak status kao i tzv. crnogorski jezik, koji znamo kako i pod kojim pritiscima je nametnut.  Srbi u Crnoj Gori su autohton narod, koji opstaje i pored višedecenijskih pritisaka i pokušaja rasrbljavanja. Krajnje je vreme da se poštuju osnovna ljudska i kolektivna prava i da se na Srbe ne gleda kao na nešto negativno, već da se i svi unutrašnji faktori u Crnoj Gori, ali i inofaktori pomire sa činjenicom da Srbi iz Crne Gore neće otići nigde i da zaslužuju da imaju politička prava i standarde kakve imaju i drugi narodi u svim civilizovanim zemljama sveta. Takođe, Srbija kao matica svih Srba ma gde god živeli u svetu, ima pravo da pokrene ovu priču i zahteva jednake standarde i za srpski narod, kao i za sve druge. Niko nema pravo da joj to spočitava, jer borba za prava Srba u Crnoj Gori je i borba za poštovanje evropskih standarda. Setimo se samo tzv. Tiranske platforme, a u Makedoniji ima daleko manje procentualno Albanaca nego Srba u Crnoj Gori. Takođe, vidimo šta Bugarska radi Makedoniji i kakve zahteve isporučuje dok je ucenjuje na evropskom putu, a broj Bugara u Makedoniji je minoran i na nivou statističke greške u poređenju sa brojem Srba u Crnoj Gori (o prosrpskom stanovništvu da i ne govorimo). Prema tome, ne može neko da kaže da je evropski standard to za šta se Bugarska zalaže, a da istovremeno spočitava Srbiji ako iskazuje brigu za svoj narod u Crnoj Gori – zaključuje Uroš Nikolić.