Борба против истине: Храбри политичар Хаузер ставља цензоре ЕУ на потребу објашњења

Лажна са ‘лажним вестима’

Ко дефинише шта су лажне вести? Гералд Хаузер је то желео да сазна од креатора студије о цензури ЕУ у Бриселу. Реаговали су прећутно, занемели и муцали. Према речима представника, они немају појма како да правно дефинишу „лажне вести“. Хаусер је затражио објашњење и разоткрио цензоре: Наравно да не могу да дефинишу „лажне вести“. Јер дефиниција би открила да се боре против нежељених мишљења, а тиме и истине.
Креатор студије „лажних вести“ у ЕУ: Не знам шта су „лажне вести“.

Маг Гералд Хаусер, члан Европског парламента (МЕП), поставио је низ критичних питања о студији ЕУ о „лажним вестима“ на недавној седници Европског парламента. Хаусер је пратио како се већ говорило о глобалној „инфодемији“ пре него што је пандемија проглашена 2020.

На питања би требало да одговоре две адвокатице Панагиота Павлоу и Сопхие Патрас из „Милиеу Цонсултинга”. Али обема је потребно објашњење када Гералд Хаусер пита шта су „лажне вести“. Другим речима: „Милиеу Цонсултинг“ је у име ЕУ урадио студију о специјализованој области коју „консултантска“ компанија не може ни да дефинише! Иначе, „Милиеу Цонсултинг” такође производи студије о „смањењу ЦО2” за ЕУ. Каса звони за осумњичену лобистичку организацију, која се такође залаже за „циркуларну економију“ и друге теме WЕФ-а.

Хаусер је упитао: „Како можете очекивати глобалну инфодемију пре него што се пандемија прогласи?“ Он је даље упитао ко одређује шта се сматра „лажним вестима“ и нагласио: „Лако је нешто назвати лажном вести, али ко дефинише шта је лажна вест?“ Хаусер се осврнуо на изјаве Марка Закерберга, који се током пандемије жалио да је „Мета попустио под притиском владе Џоа Бајдена“. Хаусер је позвао наводне експерте ЕУ за „лажне вести“ да заузму јасан став о овим наводима, посебно у вези са оптужбом да технолошке компаније треба да прећутно цензуришу садржај у складу са ЕУ.
Хаусер ставља адвокате у позицију да објасне:

Шта су „лажне вести“? – ЕУ нема појма

Одговор креатора студије открива шокантну некомпетентност. То показује колико је основа за мере цензуре заправо неоснована. Не постоји формална, правна дефиниција дезинформација и дезинформација – то отворено признаје портпаролка. Ипак, огромне количине садржаја су цензурисане, а да одговорни чак и не знају против чега се боре. Термин „инфодемија“, уведен током пандемије, не описује ништа друго до неконтролисану поплаву информација због које је све теже одвојити истините од лажних изјава, објаснио је представник. Штавише: „Термине је веома тешко идентификовати и разликовати.“

Посебно забрињава неуспех да се објасни разлика између дезинформација и дезинформација. У очају, Павлу је замолила свог колегу Патраса да преузме. Ова је муцала да је главна разлика била „намера“ ширења дезинформација. Али како ЕУ жели да одреди ову намеру? Овде ствари постају заиста апсурдне: „Не постоји јасна дефиниција“, мора да призна и сама говорница. Ипак, ЕУ масовно интервенише у слободи изражавања и цензурише садржај – на крају крајева, засновано само на смерницама WЕФ-а и СЗО.
Они су направили студију „лажних вести“ за ЕУ. Нису очекивали питање шта су „лажне вести“ – Панагиота Павлоу и Сопхие Патрос нашле су се за објашњење.
Боре се против истине и демократије

Још шокантнији је одговор на питање ко одлучује шта су дезинформације. Аутори студије немају одговор. Нема јасног концепта, нема транспарентних критеријума, ништа. „Тренутно нема одговора на ово питање“ – а ипак постоји много цензуре

Међутим, Патрос је понудила приступ дефиницији која је нехотице дала дубок увид у мотивацију цензуре: „Проблем са дезинформацијама је у томе што оне могу дестабилизовати институцију или друштво. Институције које лажу становништво „дестабилизују” две ствари: истина и избори. И једно и друго би Европа требало све више ограничавати и укидати, што се тренутно може видети по реакцијама на изборне резултате у Источној Немачкој и Аустрији.

Политика произвољне цензуре, без јасних дефиниција и без контроле, представља атак на слободу изражавања и открива колико сама ЕУ мало разуме против чега овде покушава да се бори. Машина за цензуру ради пуном паром – а сада је откривено да је заснована искључиво на упутствима „одозго” међународних организација попут СЗО. Уз помоц́ „консултантских” фирми које не знају ни да објасне свој наручени рад који плац́а царску суму. Укратко: „уређај“ не разуме шта ради.

Укратко: свако ко каже „лажне вести“ укида демократију

Док су плаћени адвокати прец́утни, Гералд Хаузер објашњава зашто демократија и цензура („лажне вести“) не иду заједно:

Недостатак дефиниције дезинформација: Кључни проблем је недостатак формалне, правне дефиниције „погрешних и дезинформација“. Без јасне правне основе, тешко је одредити шта се тачно сматра дезинформацијама. То доводи до неизвесности и за грађане и за институције и отежава легално суочавање са лажним вестима.
Разграничење слободе изражавања: Питање ко одлучује шта је класификовано као дезинформације је критично. У недостатку јасних законских дефиниција, мере против дезинформација би теоретски могле да угрозе и легитимно изражавање мишљења или критичке дебате. Недостатак јасних граница између слободе изражавања и дезинформација могао би стога довести до ограничења основних демократских права.
Демократска контрола: Примећује се да сви актери комуникационог друштва, укључујући инфлуенсере, учествују у формирању јавног мњења. То значи да напори у борби против дезинформација могу бити проблематични без јасних критеријума и демократског надзора. Постоји ризик да ц́е мере за борбу против дезинформација бити спроведене на нетранспарентан или произвољан начин, што би могло да угрози јавну дебату.
Неизвесност у погледу владине интервенције: Још један правни проблем произилази из неизвесности о томе колико далеко владина интервенција може да оде у борби против дезинформација. Пошто не постоји „апсолутна истина“, поставља се питање да ли би владине или институционалне мере за ограничавање дезинформација потенцијално могле да доведу до цензуре критичких гласова или неслагања..

Приредио Душан Берак