Коментар главног уредника, ПОЛИТИКА

Вања Вученовић: Српски председник а не курири Амбасаде

Априлски председнички избори нису само само питање пуке персоналне промене на месту првог човека Србије. Од њиховог резултата зависиће превасходно темељни курс будуће унутрашње и спољне политике земље.  Они ће несумњиво одредити да ли ћемо се препустити снагама које већ деценијама раде на пројекту претварања Србије у разваљени провизоријум у коме би главну реч водили разноразни амбасадори и „шефови еу делегација“ или ћемо се определити за поносну, суверену државу која ће првенствено следити сопствене интересе мудро ослушкујући и препознавајући све очитије промене које се дешавају на међународној политичкој и геополитичкој позорници.

Зато је од пресудне важности указати на то ко су представници или експоненти ових првих снага у Србији? То су, пре свега, они који још увек уображавају да је свет остао исти након америчких председничких избора и Брегзита и који и даље јашу на идеологији и фондовима различитих неолибералних фондова и фондација. Они који су вршећи власт с почетка двехиљадитих, активно и агилно учествовали у разарању и растакању државе, њене економије и суверенитета; они који су тих „демократских“ година свесно и неповратно закуцали ексер у срце српског Косова и Меохије, учинивши безнадежним сваки покушај даље борбе за очување целовите Србије.

Али, ту су и они други, чији је „ход кроз институције“ система стипендиран и плаћан сумњивим новцем разноразних оебса и других „филантропских“ евроатлантских организација у Србији, које нису ништа друго до параван за деловање моћних иностраних обавештајних служби. Пословично, то су миљеници Амбасаде, под чијом логистиком су често, у месецима и годинама иза нас, отворено доприносили рушењу поретка и изазивању друштвено – политичке нестабилности у земљи.

Судбина клета или, пак, стицај пресудних околности у којима се Србија налази данас, „наместили“ су да се два експонента и априлска кандидата такве политике презивају на Ј. То зато да бих их лакше препознали, да би их посматрали јединствено као делове једног ширег истоветног механизма који непрестано ради на ломљењу кичме Србије и српског народа.

И то нису никакве нове политичке снаге или „снаге промена“, како би већ волели да их грађани виде или перципирају. Уверили смо се већ толико пута у то шта и како умеју. Али и уз чију подршку и под чијим патронатом умеју и смеју да раде.

Ипак, „председнички изазов“ пред који су постављени јесте нов, а њихов животни и професионални „пут“ јесте брижљиво, систематски и плански осмишљаван и грађен. Пут до „председника света“ или до „заштитника грађана“ је можда поплочан најбољим намерама, али свакако да није случајан нити спонтан. Међународни центри моћи су од почетка рачунали на два Ј(okera). Онај ко ту чињеницу не увиђа, крајње је злонамеран или је слеп код очију.

Зато, није  уопште  искључено да управо неолиберални, клинтонистички Запад на заласку испоставља априлске рачуне А. Вучићу за непотпуну кооперативност управо преко ове двојице „Ј“ кандидата. Најгоре од свега је то што би, уколико се „Ј кандидатима“ посрећи, превисоки рачуни могли стићи на наплату већ изнуреном српском народу и грађанима Србије. И све уз честитке, драге нам и пријатељске Амбасаде.

Коментари су затворени.