ГЕОПОЛИТИКА, ЕВРОПА И СВЕТ, ПРЕНОСИМО

Срђа Трифковић: Балкан више није приоритет Америке

srdjatrifkovic


Др Срђа Трифковић је довољно живео и радио у Америци, а и данас интензивно, као професор и као уредник угледног америчког магазина, прати шта се дешава, да би му нешто из тамошње политике било непознато. С друге стране, наша помама за Трампом, након његовог избора за новог америчког председника, више је заснована на очекивањима и аутопројекцијама него на чињеницама.


Шта је реално стање ствари?

Реално стање ствари је да Трамп југоисточну Европу и Балкан нема на листи приоритета, и то је добра вест. И за Србију и за регион предуслов стабилности да за нас Америка не буде превише заинтересована и превише ангажована. Дакле, од завршетка Хладног рата па наовамо, што је био већи амерички ангажман, то је овде било лошије.

Оно што би било паметно за нас јесте да схватимо да захваљујући Трамповом избору долази до продубљивања кризе Европске уније, јер после Брегзита сада са Трампом на челу Америке читав тај бриселски модел почиње да се љуља. Све више је доказа да бриселски цар нема одело и то би, у најмању руку, требало да нас упути на тактику тврђења пазара, а не беспоговорног пристајања на ескалацију разних услова. Отвара се већи маневарски простор за Владу Србије, а на њој је да види како ће се у њему снаћи.

Уврежено је мишљење да је амерички председник само марионета центара моћи, колико у томе има истине?

Не толико марионета, колико експонент. Постоји феномен који називам „америчка дубока држава“. То су политички и лобистички центри моћи у Вашингтону, финансијски центри моћи на Волстриту у Њујорку и војноиндустријски комплекс, који је буквално свуда. Естаблишмент и Републиканске и Демократске странке редовно је производио кадрове који су били на линији симбиотичке везе између та три центра и неремећења њиховог колективног погледа на свет и колективне стратегије… Другим речима, постојао је један дуопол власти: имали смо две партије, а један режим.

Оно што би било паметно за нас јесте да схватимо да захваљујући Трамповом избору долази до продубљивања кризе Европске уније, јер после Брегзита сада са Трампом на челу Америке читав тај бриселски модел почиње да се љуља.

Са Трампом се ово мења јер он је човек који ником ништа не дугује и где су се сви сегменти те дубоке државе ујединили у жељи да га оборе, укључујући и естаблишмент Републиканске странке који му је упорно забијао нож у леђа. Оно што их је све погодило јесте да је Трамп ударио у све три свете краве америчког естаблишмента: слободну имиграцију, глобализујућу светску трговину и глобални империјализам. То је утерало страх у кости естаблишменту. Војноиндустријски комплекс зависи од концепта глобалне империје, волстритски картел зависи од очувања долара као резервне валуте света, а слободна имиграција је ишла у прилог и једнима и другима: републиканцима да оборе цену рада и демократама којима су били гласачка машина.

Уколико он издржи у намери да доведе у питање све те ти ствари, каква је његова судбина?

Пре свега, његов живот ће бити у опасности. Не бих да то развијам, али Трамп је личност за коју би многи моћни људи из те америчке дубоке државе пожелели да га нема. Као друго, он ће бити изложен институционалним притисцима да тежи консензусу, а наићи ће на саботажу и кочнице у трајном државном апарату.

Кад би Трамп спровео све што је замислио, био би то тектонски поремећај, али не чини ли вам се да брод те величине као што је Америка не мења тако лако курс?

То је тачно, али у најмању руку том броду ће са капетанског моста доћи у машинско одељење наредба да успори. Тако је мања могућност да ће да налети на хриди или да се судари са неким другим бродом. Наравно, не треба очекивати неке велике и нагле стратешке заокрете, али већ сама тежња да се са Русијом нађе модус вивенди је довољна.

извор: „Блиц“

Један коментар

  1. Дејан Стојиљковић

    Могу рећи да се углавном слажем са ставовима господина Трифковића, али бих волео да додам још нешто што би пружило мало бољи увид у читаву ситуацију у Америци после избора председника. Пре свега, готово сам потпуно сигуран да ће амерички утицај у свету знатно спласнути, не због одустајања од идеје да се одржи превласт у свету, већ из једноставног разлога што је Трампов избор довео до дубоке поделе америчког друштва која ће се надаље све више продубљивати. Дакле, слаба Америка изнутра доводи до слабљења америчког утицаја у свету, како у војном тако и у економском погледу. Трампов избор је права бомба за постојећи естаблишмент и нико из њега не може бити потпуно начисто шта Трамп може пружити у догледно време. Неизвесност и страх од неких драстичних промена могу битно утицати, исто тако, и на вредност америчке валуте и на општа привредна кретања. Укратко, нереди, неаздовољство, бојкоти, наставак поларизације по разним основама, пре свега расним и верским, продубљивање јаза између пребогатих и осиромашених, итд. Све је то последица једне обичне чињенице што је Трамп својом појавом само показао у каквом је стању америчко друштво.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Уредништво задржава право да не одобри коментаре који су увредљиви, који позивају на расну и етничку мржњу и не доприносе нормалној комуникацији између читалаца овога портала.

*