ИСТОРИЈА

Грб српске Војводине

zastavavojvodina

Српска Војводина у Хабзбуршкој монархији представљала је вишевековни идеал јужноугарских и пречанских Срба који су ратујући на страни бечког двора и позивајући се на царске привилегије, које су сматрали државно-правним уговором а не обичним актом царске милости, настојали превазићи статус неравноправног, неисторијског и недипломатичког народа у Аустрији.

На зборовима и црквено-народним саборима, на којима су бирали архиепископе, они су установили и дефинисали српску државотворну доктрину која је подразумевала, од краја XVII до почетка XX века, стицање територије на којој би се они политички и правно организовали. Од 1690, а посебно 1848. и 1861, на зборовима, скупштинама и саборима Срби су захтевали признавање политичке равноправности народа и осим постојеће црквено-школске и националну, политичко-територијалну аутономију.

Ова и оваква аутономија имала је упечатљива обележја искључиво српске државности и као таква је представљала континуирану опасност за територијални интегритет и политички суверенитет Угарске. Војводину, Војводовину, Војводство, Србима су из различитих разлога оспоравали и хрватски политички прваци, и то због својих територијалних амбиција на простору Славоније и Срема. Њихово мишљење потврдило се најбоље на састанцима Аустријског министарског већа, после укидања Војводства Србије (1860/1861). Том приликом су мађарски и хрватски представници одлучно одбијали сваку могућност и помисао о обнови или установљењу Српске Војводине на просторима Угарске.

Данас се због различитих политичко-страначких интереса грубо кривотвори историја, потискује се сећање и памћење на Војводину за коју су пожртвовано и заједнички ратовали и војвођански и србијански Срби, занемарује се чињеница да је Српска Војводина остала национални и политички идеал пречанских Срба све до 1912, да Војводина као политички и национални програм има своје истакнуто историјско место у деловању српских либералних посланика на Хрватском и Угарском сабору, да Милетићева идеја о дуалном федерализму и арондирању жупанија по националном принципу није ништа друго до покушај обнављања српске равноправности са другим народима Угарске, да Војвођани, како су једино називани Срби, ни пре 1848. ни после 1860. године нису имали у Монархији ништа више од круновине (1849-1860), које су се ипак одрекли зарад савезништва са мађарским либералима. Осим тога, заборавља се да црквено-просветна и политичко-територијална аутономија Срба није исто, да свако па и најмање потцењивање Војводине у Хабзбуршкој монархији не може бити у функцији јачања целокупне српске државности, да новоуспостављена традиционална застава Војводине није важна по периоду у којем је трајала већ по обележјима које има, а то су крст са оцилима, српска круна, плашт и венац од ловоровог и храстовог лишћа.

И Војводина захтевана 1861. имала је сва обележја српске државности, свој грб са четири оцила, заставу црвено-плаво-белу, као и своје институције, обласну скупштину, првостепени и апелациони суд. Најзад, никако се не сме у исти историјски контекст стављати и поистовећивати Војводина као идеја државности српског народа у Хабзбуршкој монархији и Аустроугарској, са октроисаним комунистичким одлукама из 1945. којим је Војводина добила дијаметрално различит политички смисао од пређашњег.

Застава и грб Војводине са српским обележјима представљају обнову сећања на борбу војвођанских и пречанских Срба за политичку и националну равноправност и према томе свака застава осим ове која је недавно прихваћена као традиционална, поред заставе Републике Србије, сувишна је, непотребна и непристојна. Посебно када се има у виду ко је и са каквим намерама ону ранију заставу цртао и промовисао. Прихватање традиционалне војвођанске заставе требало би да наговести демократско учвршћење српске државотворности на овим просторима с којих је она потиснута од доласка недемократске, комунистичке власти, а коју су одобравали и уздизали у политичком животу Покрајине, злонамерним манипулацијама и злоупотребом власти, новокомповани европејци комунистичке провенијенције.

извор:  „Вечерње Новости“

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Уредништво задржава право да не одобри коментаре који су увредљиви, који позивају на расну и етничку мржњу и не доприносе нормалној комуникацији између читалаца овога портала.

*