БЕЗБЕДНОСТ, ГЕОПОЛИТИКА, ЕВРОПА И СВЕТ

Геополитички и демографски аспекти мигрантске кризе (део други)

mig1

Актуелна мигрантска се може декодирати у балканско – европском геополитичком контексту. „Они који би из геополитичких разлога могли да „помогну“ овој сеоби народа ка Старом континенту су свакако одређене глобалистичке структуре, пре свега у САД, а донекле и геополитика англосаксонских сила у целини јер јој не одговара развијена и снажна Европа, посебно не Русија.

Поред заинтересованости појединих држава да  организују мигрантску кризу (као што је Турска), свакако да постоје и тзв. недржавни актери који долазе из сфере глобалних НВО-а или крупног финансијског капитала којима је такође у интересу дестабилизација Балкана и Европе. О томе сведочи и истраживач Јелена Ларнова која сматра да „операцију избеглице“ организује, финансира и подстиче група, односно савез разних невладиних и других организација повезаних са шпијунским, финансијским, крупним медијским и другим круговима.

Сличним речником, мађарски премијер Виктор Орбан је за организовање и финансирање масовним миграција преко територије његове земље оптужио Џорџа Сороша. Oтрежњујуће делују ставови мађарског премијера Виктора Орбана, који јасно види опасности коју са собом доноси мигрантска криза и сасвим отворено каже да Мађарска има право да одлучује кога ће примити у своју кућу, као и да су Мађари хиљаду година хришћани и да желе да то и остану. Такође, он види опасну кризу у коју је ЕУ ушла због мигрантског проблема а поготово после британског референдума о изласку из ње, где се ствари додатно усложњавају и убрзавају. Оба највећа европска достигнућа, заједничка валута и јединствено тржиште које је заштићено Шенген зоном, налазе се у опасности, упозорава Орбан, и додаје да је лично помогао у спасавању Европе и начина живота свог народа тако што је затворио границе Мађарске за мигранте. Мађарски премијер истиче да би равнотежа моћи унутар ЕУ требало да се промени у корист националних држава над европским институцијама.

Добра илустрација али и потврда ове стратегије долази из саме Немачка где  немачки лист „Дојче веле“ наводи како се око 400 џихадиста из Немачке, бори на страни тзв. Исламске државе, а да је незванично тај број преко 1800 милитаната. У том  контексту,  актуелна су дешавања и у нашем региону, који је постао база за регрутовање тзв. белих џихадиста за ратове у Сирији и Ираку, а који истовремено представљају  претњу за безбедност и стабилност Европе, сходно њиховим намерама да својим повратком  радикализам  пренесу не само у земље из којих потичу, већ и шире у земље чланице ЕУ, особито у Аустрији, Немачкој, Француској, Шпанији, и  Италији, Белгији и др. „Осим тога, мигрантске колоне у стању су да дестабилизују читав низ економских и организационо слабијих транзиционих држава на путу ка срцу ЕУ, како оних које су пуноправне чланице тако још више оних које су у номиналном процесу придруживања“. (Гајић А)

О томе сведочи и истраживач Јелена Ларнова која сматра да „операцију избеглице“ организује, финансира и подстиче група, односно савез разних невладиних и других организација повезаних са шпијунским, финансијским, крупним медијским и другим круговима.

Када је писао о „крвавим границама ислама“ у  зонама са којима ислам долази у додир, и трагао за узроцима агресивног понашања исламских политика Семјуел Хантигтон није прескочио објашњење које иде ка самој суштини и унутрашњој конституцији ислама, алудирајући на чињеницу да је реч о „религији мача“ и да „учења ислама налажу рат против неверника„, стога он изводи закључак да: „милитаризам, несварљивост и близина немуслиманским групама сталне су каратеристике ислама и оне могу да објасне муслиманску склоност ка сукобу кроз историју“.

Отуда је историја балканских народа тако бројна примерима бруталних сукоба и крвавих освајања, у којима је исламизација покорених народа била тако честа појава. Сам Хантигтон као доказе за изречене ставове између осталих примера наводи и  рат деведесетих година који  се дешавао на простору бивше Југославије. Сукоб хришћана и муслимана, а нарочито Срба и Албанаца са једне стране, или Срба и муслимана у БиХ са друге, на најбољи начин поткрпљују хомогени став муслимана о рату са „неверницима“ и подршку коју су на терену давали својој верској сабраћи. Ти примери јасно указују шта ће се десити и са осталим европским нацијама и државама када наступи планирана фаза отворених сукоба са радикалним исламом на тлу Европе.

Повезано:  Геополитички и демографски аспекти мигрантске кризе (део први)

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Уредништво задржава право да не одобри коментаре који су увредљиви, који позивају на расну и етничку мржњу и не доприносе нормалној комуникацији између читалаца овога портала.

*